ANALIZA STANJA POLOŽAJA ROMA NA TRŽIŠTU RADA U GRADU VRANJU I OPŠTINI VRANJSKA BANJA

Centar za aktivizam Vranje, je u okviru programa Nemačke razvojne sradnje “Inkluzija Roma i drugih marginalizovanih grupa u Srbiji” koji sprovodi u saradnji sa Ministarstvom za ljudska i manjinska prava društveni dijalog, uradio analizu koja detaljno objašnjava uzroke i posledice diskriminacije Roma na tržištu rada, kako u nacionalnoj službi za zapošljavanje, tako i na slobodnom tržištu.

U analizi se navodi da na osnovu popisa iz 2011. u Pčinjskom okrugu živi 4.654 Roma. Međutim, koliki je zaista broj Roma koji žive na ovoj teritoriji teško je precizno utvrditi. Jedan od problema je taj što se mnogi od njih prilikom popisa stanovništva ne izjašnjavaju kao Romi, a takođe je veliki broj Roma u poslednjih desetak godina odlazio u zemlje Zapadne Evrope u potrazi za azilom, zatim su se neki vraćali, a novi odlazili, što veoma komplikuje procenu stvarnog broja Roma koji žive u Pčinjskom okrugu.

Prema rezultatima istraživanja na osnovu kojih je i sastavljena ova analiza glavni problem sa kojima se Romska populacija suočava stvrstani su četiri grupe: bezbednosne pretnje i diskriminacija, socio-ekonomski problemi koji se ogledaju kroz nezaposlenost, problem sa ličnim dokumentima i ostvarivanje prava na socijalnu zaštitu.

Kada smo kod socio-ekonomskih problema, statistike o broju nezaposlenih Romske nacionalnosti su poražavajuće.

Prema podacima dobijenim od Nacionalne službe za zapošljavanje, ukupan broj nezaposlenih lica romske nacionalnosti na evidenciji ove službe na dan 31.12.2021. godine iznosi 2811, među kojima je 1389 osoba ženskog pola. U pogledu nivoa kvalifikacija nezaposlenih lica daleko najveći broj (2544) su osobe sa prvim, dok samo dve osobe imaju sedmi, odnosno 3 osobe imaju šesti stepen stručne spreme. U pogledu starosne strukture nezaposlenih lica romske nacionalnosti, dominira populacija starosti između 20 i 55 godina, dok je više od polovine njih između 25 i 40 godina starosti.

Takođe je interesantan podatak da 50 odsto ispitanika koji su učestvovali u istraživanju, a bilo ih je ukupno 500, nikada nije bilo zaposleno.

Kada se ovi podaci uporede sa podacima o zaposlenosti većinskog stanovništva, dolazi se do zaključka da su Romi u daleko težem položaju i da se suočavaju sa većim problemima, jer kada je u pitanju opšta populacija u Srbiji udeo ove starosne dobi u ukupnom broju nezaposlenih je manji od trećine.

Međutim, osim diskriminacije, nedovoljnog obrazovanja među Romima preovladava i neka vrsta “autodiskriminacije”, jer veliki broj ispitanika ne želi da se zaposli jer “ima strah od gubitka socijalne pomoći”.

Još jedan od faktora visokog stepena nezainteresovanosti romske populacije za uključivanje u ekonomski život zajednice kroz radno angažovanje jeste nepostojanjem volje lokalnih poslodavaca da angažuju Rome i da učestvuju u programima i merama koje se odnose na pružanje obuke i podsticaj zapošljavanja Roma.

Jedan deo učesnika koji je imao iskustva u angažovanju Roma i Romkinja kroz neke programe NSZ-a kaže da je prisutna nezainteresovanost i odsustvo želje da istraju u programu do njegove konačne realizacije.

Nedovoljne kvalifikacije, opšta društvena marginalizacija i predrasude svakako dovode do toga da Romi teško nalaze zaposlenje, a sama romska populacija ima jasnu percepciju o tome.

Lokalna samouprava prepoznala je problem zapošljavanja Roma kao jedan od prioriteta i Grad Vranje doneo je 2018. godine Lokalni akcioni plan za poboljšanje položaja Roma i Romkinja 2018-2021 koji utvrđuje godišnje mere aktivne politike zapošljavanja sa ciljem da se unapredi zapošljivost romske populacije radi što lakšeg uključivanja na tržište rada.

Međutim, praksa pokazuje da se nakon završetka programa koji stimuliše, podstiče ili podržava lokalna samouprava situacija sa zapošljavanjem Roma uglavnom vraća na početnu poziciju.

Slična je situacija i sa Nacionalnom službom za zapošljavanje. Romi koji su učestvovali u istraživanju pokazali su visok stepen odsustva interesovanja i inicijative za saradnjom sa NSZ-om. Oni su u najvećoj meri izjavili da od Nacionalne službe za zapošljavanje ne očekuju ništa, jer su na evidenciji iz nekih drugih razloga (zdravstvena knjižica, dečiji dodatak, umanjenje računa za komunalne usluge, itd…).

Ovakva situacija ne čudi ako se ima u vidu to da gotovo niko od ispitanih građana nije pronašao posao posredstvom NSZ. Na osnovu njihovih odgovora može se zaključiti da, osim što generalno nemaju poverenje u institucije, nemaju ni očekivanja da će se njihov radnopravni status poboljšati ukoliko se uključe u mere koje sprovodi NSZ, a naročito ne veruju u uspeh mera u pogledu posredovanja pri zapošljavanju. Romi sa kojima smo razgovarali tokom ovog istraživanja kažu da Nacionalna služba za zapošljavanje ne može da im pomogne u pronalaženju posla, obično se uloga NSZ svodi na savetodavnu, odnosno pomoć koju dobijaju u vidu saveta o daljem školovanju, dokvalifikaciji, prekvalifikaciji ili pokretanju sopstvenog biznisa.

Na osnovu svega gore navdenog došlo se do zaključka da je potreban drugačiji pristup za rešavanje problema u smanjenju nezaposlenosti kod romske populacije.

U cilju poboljšanja položaja romske nacionalne manjine, posebno u oblasti rada i zapošljavanja, neophodno je angažovanje celokupne društvene zajednice i aktivno učešće svih društvenih činilaca.

Pre svega, potrebno je uključivanje predstavnika romske nacionalne manjine prilikom planiranja, izrade i usvajanja lokalnih politika koje se donose u cilju unapređenja njihovog položaja u sektoru zapošljavanja. Zatim, promovisanje primera dobre prakse i uspešnih priča o zapošljavanju i romskom preduzetništvu, kao i povećanje informisanosti romske populacije o mogućnostima za zapošljavanje/započinjanje sopstvenog biznisa kanalima koji su im dostupni i lako razumljivi (kampanje u medijima, terenski rad, obilazak neformalnih naselja, promovisanje Kancelarije za romska pitanja, podela info materijala sa jasnim uputstvima/informacijama koje upućuju na nadležne ustanove/institucije, mogućnostima koje im se pružaju.

Na drugoj strani, neophodno je senzibilisati lokalne institucije i službenike za pružanje neophodne pomoći i podrške Romima i Romkinjama za pribavljanje ličnih dokumenata, ostvarivanja prava na socijalnu i zdravstvenu zaštitu, prekvalifikacije i dokalifikacije u cilju pronalaženja posla, pokretanje sopstvenog biznisa, kao i senzibilisati lokalne poslodavce u cilju smanjenja predrasuda prema zapošljavanju Roma i Romkinja.

I na kraju, mora se nakon završene obuke pružiti dalja podrška i pomoć polaznicima obuka kako bi pripremili svoje radne biografije i dobili neophodne preporuke svojih mentora u cilju boljeg predstavljanja kod budućih i potencijalnih poslodavaca, a u toku same obuke potrebno je obezbediti novčane nadoknade i putne troškove za učesnike obuka, prilagoditi vreme održavanja obuka radnim i porodičnim obavezama kandidata, jer su poslovi koje obavljaju jedini izvor prihoda i često ne mogu da odsustvuju sa njih.

ANALIZA ISTRAŽIVANJA -GIZ_final02032022

Leave a Reply

Your email address will not be published.