Prema istraživanju agencije Nova Vizija iz Beograda, na uzorku od 500 ispitanica, preko 40 odsto žena svih etničkih grupacija u Vranju i Bujanovcu, bile su delimično i slabo informisane ili gotovo bez ikakvih informacija o pandemiji virusa Covid 19.
Ovaj podatak govori da su lokalne samouprave i lokalni krizni štabovi imali jako lošu komunikaciju sa stanovništvom.
Više od 80 procenata ispitanica izjasnilo se da je pandemija njihove živote promenila i da im je bila potrebna pomoć, ali čak 15 procenata njih je nije tražilo jer “nisu znale ko bi mogao da im pomogne”.
One žene koje su tražile pomoć najčešće su se obraćale Centru za socijalni rad, ali najveći broj je probleme rešavao uz pomoć prijatelja i porodice.
Na trećem mestu je lokalna samouprava za koju se izjasnio gotovo isti broj žena kao i onih koje su navele da su pomoć tražile od nevladinih organizacija.
Kao primarni i najveći problem navele su zdravstvenu zaštitu koju su ocenile najgorom ocenom, zatim je na drugom mestu ugrožena egzistencija i treći po redu najveći problem nemogućnost korišćenja socijalne zaštite.
Više od polovine ispitanih žena ocenilo je rad lokalne samouprave negativnom ocenom i kao obrazloženje za to navele su to što za vreme pandemije i vanrednog stanja izostala bilo kakva pomoć samohranim majkama, ženama na evidenciji NSZ i majkama dece sa posebnim potrebama.
Žene romske nacionalnosti su se gotovo u stoprocentnom broju izjasnile da se osećaju diskriminisano jer čak ni osnovne informacije nisu mogle dobiti na svom jeziku.
Preduzetnice nezadovoljne odnosom lokalne samouprave
Što se tiče preduzetnica i vlasnica zanatskih radnji, najveći broj se žalio na lošu komunikaciju sa lokalnom informacijom i nedovoljnu informisanost o sredstvima koje su kao paket ekonomske pomoći dobile od države.
* Nije nam objašnjeno da sredstva koja su uplaćena na namenske kovid račune možemo da koristimo samo za poreze i doprinose – najčešća je zamerka preduzetnica.
Uglavnom su se informisale preko kolega iz esnafskih udruženja ili otvorenih grupa na društvenim mrežama, dok je samo oko pet posto vlasnica malih i srednjih preduzeća navelo da je informacije dobilo od Privredne komore Srbije.
Od lokalne samouprave nisu mogle dobiti ni osnovne informacije o paketu ekonomske pomoći od države kao ni o konkursima za projekte NVO namenjenih za pomoć za prevazilaženje krize nastale usled pandemije korona virusa.
Veliki broj preduzetnica, više od 50 odsto ispitanica imale su primedbe na moratorijum na kredite, jer kako su navele nije smanjena kamatna stopa.
Takođe su mnoge od ispitanice izrazile interesovanje da svoj biznis digitalizuju i preusmere na on line poslovanje, ali im je problem što, kako kažu, nemaju gde da nauče kako da to urade.
Na osnovu istraživanja i četiri fokus grupa koje su održane u Vranju i Bujanovcu, dolazimo do jedinstvenog zaključka da je pandemija kovid 19 ostavila duboke ožiljke na svaki segment naših života, od porodičnog do poslovnog,i da je potrebno mnogo zajedničkog truda i rada ne bi li se sve normalizovalo i kako bi se sanirala šteta u poslovanju i ublažile posledice po mentalno i fizičko zdravlje.