Optimalni rok za setvu pšenice je počeo i trajaće do kraja oktobra meseca, ali setva u našim krajevima tek počinje zbog kišnog perioda koji smo imali od početka do sredine oktobra. Nakon izuzetno sušnog leta, padavine koje smo imali su obradovale ratare koji se pripremaju za setvu pšenice i ostalih ozimih strnih žita. Količina vlage koja se akumulirala u zemljištu omogućava ratarima kvalitetnu obradu zemljišta.
Od presudnog značaja na povećanje i stabilnost prinosa pšenice, pored kvalitetne obrade zemljišta i upotrebe đubriva na osnovu agrohemijske analize zemljišta je upotreba deklarisanog semena, pravilan odabir sorti, primena optimalnih rokova i gustina setve. Savetovala je Marija Janjić-savetodavac za ratarstvo i povrtarstvo-PSSS Vranje
Nažalost, ratari u našem kraju veoma se često odlučuju za setvu nedeklarisanog semena (seme s tavana), misleći da time štede novac, a ne uzimajući u obzir povećanje rizika od opasnih patogena koji se mogu preneti semenom. Treba da znamo šta sejemo, kakvo seme i kakvog kvaliteta. Veoma važan korak u procesu proizvodnje i pripreme semena za setvu je i njegovo tretiranje. Nije isto da li proizvođači sami tretiraju ili kupuju tretirano seme pšenice. Pri “samosatlnoj doradi” ne obezbeđuje se kvalitetna zaštita semena, jer izostaje kvalitetno nanošenje fungicida. Pored ovoga, ako nemamo poznate parametare kvaliteta – čistoću semena, klijavost, masu 1.000 semena, dovodimo proizvodnju u rizik.
Za setvu pšenice preporučuje se isključivo deklarisano seme, jer samo setvom deklarisanog semena možemo očekivati povećanje prinosa, stabilnost, kvalitet i profitabilnost proizvodnje. Ovo seme je kontrolisano od strane nadležnih službi, ono je bez prisustva korova, bolesti i štetočina, a rizik po narušavanje zdravlja ljudi, životinja i životne sredine je kontrolisan i smanjen na minimum.
Optimalno vreme setve u našim klimatskim uslovima varira i zavisi od vremena i kvaliteta obrade zemljišta i bioloških osobina sorte koju gajimo. U prosečnim uslovima proizvodnje optimalno vreme za setvu ozime pšenice je oktobar, i to period od 5. do kraja oktobra meseca. Optimalan rok za setvu relativno dugo traje i, ukoliko je zemljište spremljeno, treba je otpočeti sortama koje povoljnije reaguju na raniji rok. U kasnijem roku savetuje se setva onih sorti koje nisu toliko osetljive na vreme setve. Ukoliko pšenicu posejemo u optimalnom roku, biljke će u zimu ući pripremljene, to znači da će proći period kaljenja. Najbolje je da pšenica prezimljava u fazi bokorenja jer tada poseduje najveću otpornost na mrazeve.
Količina semena za setvu pšenice treba da bude tolika da obezbedi optimalan broj biljaka po jedinici pvršine. Ova vrednost zavisi od više činilaca: od krupnoće semena, intenziteta bokorenja, sorte koju gajimo, otpornosti biljaka na poleganje, načina i vremena setve kao i kvaliteta predsetvene pripreme zemljišta.
Optimalna gustina useva se ostvaruje setvom od 450 do 650 klijavih semena po jednom metru kvadratnom (u zavisnosti od sorte koju sejemo), mase 1000 vazdušno suvih zrna i upotrebne vrednosti semena (klijavost i čistoća).
Optimalna količina semena za setvu se izračunava pomoću formule. Ono što je neophodno za izračunavanje su sledeći podaci sa deklaracije koja prati partiju semena:
- Masa 1.000 zrna (g)
- Čistoća semena (%) i
- Klijavost semena (%)
Preporuku o gustini po jedinici površine daje vlasnik sorte.
Formula glasi :
masa 1.000 zrna X broj zrna /m2
KG semena =————————————————————-
UV
UV, upotrebna vrednost semena, se izračunava koristeći podatak o čistoći semena i klijavosti po sledećoj formuli:
čistoća (%) x klijavost (%)
UV = —————————————————————-
100