Proizvodnja rasada paprike

Paprika je toploljubiva biljka, a kako bi smo osigurali ranu i uspešnu proizvodnju, papriku gajimo iz rasada. Za ranu proizvodnju rasad proizvodimo u toplim lejama ili plastenicima. Jedan od najbitnijih preduslova za dobar rasad je izbor kvalitetnog semena, dobre klijavosti, najbolje proizvedenog od registrovanih proizvođača. Ukoliko se za setvu koristi domaće seme (autohtone sorte) veoma je bitno dezinfikovati seme radi uništavanja patogena u njemu. Dezinfekcija se vrši potapanjem semena u 2% rastvor natrijum-hidroksida (NaOH) u trajanju od 15-20 monuta, a zatim seme ispirati čistom hladnom vodom u trajanju od 15-20 minuta, a posle toga stavljati na naklijavanje.

Ujednačeno nicanje semena vrlo je važno za dalji rast biljaka i kako bi smo postigli što veću ujednačenost nicanja seme možemo kvasiti, što doprinosi bržem i boljem bubrenju. Seme se kvasi tako što se potapa u vodu temperature oko 25˚C . Voda se menja svakih 10 sati. Seme paprike treba kvasiti 20-30 sati. Nakvašeno seme mora se odmah posejati u vlažno i toplo zemljište.

U našim agroekološkim uslovima setva rasad za ranu proizvodnju obavlja se krajem januara i u februaru mesecu. Kod rane proizvodnje rasad se seje sa nešto više semena, 8-10 g/m², a za kasniju proizvodnju setva je ređa 6-8 gr/m².

Za proizvodnju rasada supstrat mora biti dezinfikovan pa se preporučuje setva u gotove, dezinfikovane supstrate za proizvodnju rasada, obogaćene potrebnim makro i mikroelementima. Ovakvi supstrati imaju dobre vodnovazdušne karakteristike i uz održavanje relativne vlažnosti vazduha, po nicanju, od 75- 85%, stvorićemo dobru prevenciju potencijalnim bolestima rasada.

Paprika je heliofilna vrsta, Najveće zahteve za svetlošću paprika ima u rasadničkom periodu, a u nedostatku svetlosti biljke se izdužuju i postaju nežnije.

Pikiranje rasada počinje 20-25 dana nakon setve, kad se na biljkama formiraju prvi stalni lisovi. Nakon pikiranja potrebno je, ukoliko nastupe sunčani dani, mlade biljke zaseniti (stavlja se zelena mreža, bojenje plastike ili stakla – šatiranje), kako ne bi došlo do neželjenog isparavanja vode iz biljaka.

Kaljenje rasada znači smanjivanje temperature na kojoj je rasad bio uzgajan iz razloga što je biljku postepeno potrebno pripremati na spoljnu temperaturu. Ova mera se sprovodi 10-15 dana pred sadnju smanjenim zalivanjem, pojačanim provetravanjem i otkrivanjem rasada. Za sadnju u negrejane plastenike ili na otvoreno polje sadi se rasad star 40-50 dana. Rasađivanje počinje kada je zemljište dovoljno toplo i kada prođu rizici od kasnih mrazeva.

 

Marija Janjić

Savetodavac za ratarstvo i povrtarstvo

PSSS Vranje

Leave a Reply

Your email address will not be published.