Socijalna inkluzija i uključenost u zajednicu – Poređenje Srbije i Evrope

Socijalna inkluzija dece i mladih sa smetnjama u razvoju i invaliditetom predstavlja ključni korak ka stvaranju ravnopravnog društva u kojem svako dete ima mogućnost da učestvuje u zajedničkim aktivnostima, kulturi, sportu i svakodnevnom životu. Iako su u Srbiji ostvareni pomaci u tom pogledu, razlike u pristupu i rezultatima u odnosu na razvijene evropske zemlje su i dalje značajne.

1. Pristup javnim prostorima i infrastrukturna prilagođenost

Srbija

Pristupačnost javnim institucijama, ustanovama kulture i sportskim objektima i dalje nije u potpunosti rešena.
Većina škola, igrališta i sportskih terena nije u potpunosti prilagođena deci sa invaliditetom.
U urbanim sredinama se sve češće sreću rampe, taktilne staze za slepe i slabovide osobe, ali je njihova prisutnost ograničena u manjim mestima i ruralnim područjima.

Evropa

U državama poput Švedske, Holandije i Nemačke, inkluzivna infrastruktura je visoko razvijena.
Javne zgrade, kulturne institucije i sportski centri su prilagođeni tako da deca sa invaliditetom mogu učestvovati u svim aktivnostima ravnopravno sa svojim vršnjacima.
Inovativna rešenja, poput zvučnih signala na pešačkim prelazima i pametnih aplikacija za navigaciju osobama sa invaliditetom, redovno se primenjuju.

2. Učešće u kulturnim i sportskim aktivnostima

Srbija

Iako se u Srbiji sprovode pojedini programi inkluzivnih sportskih aktivnosti (npr. paraolimpijski sportovi), oni su često ograničeni na veće gradove.
Kulturni sadržaji prilagođeni deci sa smetnjama u razvoju (predstave, muzeji sa interaktivnim sadržajem, radionice) još uvek nisu dovoljno razvijeni.
Programi u javnim ustanovama retko uključuju obučeno osoblje koje može pružiti podršku deci sa invaliditetom.

Evropa

U zemljama poput Italije i Danske, deca sa smetnjama u razvoju aktivno učestvuju u kulturnim i sportskim dešavanjima.
Postoje specijalizovani programi u muzejima, bioskopima i pozorištima, koji su prilagođeni deci sa različitim vrstama invaliditeta.
Evropske zemlje aktivno sprovode inkluzivne sportske inicijative koje omogućavaju deci sa invaliditetom da se bave sportom zajedno sa svojim vršnjacima.

3. Podrška u zajednici i volonterski programi

Srbija

Iako postoje pojedini programi volonterske podrške deci sa invaliditetom, oni nisu sistematski organizovani.
Udruženja građana često pokreću lokalne inicijative za organizovanje druženja, sportskih aktivnosti i radionica, ali njihov uticaj je ograničen na određene regione.
Prisutna je manja svest među građanima o značaju socijalne inkluzije.

Evropa

U državama poput Norveške i Finske, volontiranje u radu sa decom sa posebnim potrebama je deo školskih programa i univerzitetskih obuka.
Programi “prijateljstva” promovišu druženje vršnjaka s ciljem razbijanja predrasuda i podsticanja socijalne integracije.
Lokalne zajednice aktivno podržavaju projekte koji podstiču inkluziju dece sa smetnjama u razvoju u svim društvenim segmentima.

4. Uloga medija i javnog diskursa

Srbija

U domaćim medijima se sve češće ističu priče o deci sa invaliditetom, ali se problematika socijalne inkluzije retko obrađuje na sistematski način.
Postoji potreba za većim angažovanjem medija u promovisanju pozitivnih primera socijalne inkluzije i razbijanju stereotipa.

Evropa

U evropskim zemljama mediji aktivno promovišu uspešne priče o deci sa smetnjama u razvoju kako bi podigli svest javnosti i smanjili stigmatizaciju.
Programi za decu, poput emisija i edukativnih sadržaja, redovno uključuju elemente koji promovišu razumevanje i prihvatanje različitosti.

5. Preporuke za unapređenje socijalne inkluzije u Srbiji

Ulaganje u infrastrukturu kako bi javne ustanove, parkovi i sportski centri bili dostupni deci sa invaliditetom.
Razvoj edukativnih programa za građane s ciljem smanjenja predrasuda i podizanja svesti o potrebama ove dece.
Organizovanje kulturnih i sportskih programa koji omogućavaju aktivno učešće dece sa smetnjama u razvoju.
Jačanje saradnje između škola, sportskih klubova i lokalnih udruženja kako bi deca sa invaliditetom bila uključena u društvene aktivnosti.
Veća prisutnost inkluzivnih tema u medijima kako bi se promovisalo društvo jednakih šansi.

Iako je Srbija u poslednjoj deceniji ostvarila značajne korake u promociji socijalne inkluzije, i dalje postoji potreba za sistematskim pristupom koji bi obuhvatio kako infrastrukturna rešenja, tako i promene u društvenoj svesti. Iskustva evropskih zemalja pokazala su da je ključ uspeha u kombinaciji ulaganja u obrazovne programe, infrastrukturne projekte i podsticanju građanske solidarnosti.

Stvaranje društva u kojem svako dete, bez obzira na sposobnosti, ima mogućnost da ravnopravno učestvuje u svim sferama života predstavlja imperativ u izgradnji inkluzivne budućnosti.

(Ovaj tekst je izrađen u okviru projekta “Senzibilizacija zajednice za prevenciju nasilja nad mladima sa posebnim razvojnim potrebama i njihovim porodicama” , koji Udruženje roditelja dece i mladih sa posebnim potrebama “Moji snovi” Bujanovac , uz finansijsku podršku Kabineta ministra bez portfelja zaduženog za koordinaciju aktivnosti u oblasti rodne ravnopravnosti, sprečavanja nasilja nad ženama i ekonomskog i političkog osnaživanja žena)