Poređenje položaja dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom u Srbiji i Evropi

Poređenje položaja dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom u Srbiji i Evropi

Položaj dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom varira širom Evrope, ali postoje zajednički napori ka unapređenju njihovih prava i inkluzije u društvo. Srbija, kao potpisnica međunarodnih konvencija, teži usklađivanju svojih zakona i praksi sa evropskim standardima.

Međunarodni i evropski pravni okvir

Osnovu za zaštitu prava dece sa smetnjama u razvoju čini Konvencija Ujedinjenih nacija o pravima deteta, koju je Srbija ratifikovala 1990. godine. Ova konvencija garantuje sva prava deci bez diskriminacije, uključujući pravo na obrazovanje, zdravstvenu zaštitu i socijalnu inkluziju. Takođe, Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom postavlja standarde za zaštitu i promociju prava osoba sa invaliditetom.

U okviru Evropske unije, zaštita prava deteta je prioritet, sa posebnim fokusom na decu iz osetljivih grupa, uključujući decu sa smetnjama u razvoju. Evropska komisija je usvojila strategije za unapređenje položaja ove dece, naglašavajući inkluziju, jednakost i zaštitu od diskriminacije. Države članice EU su obavezne da implementiraju ove strategije kroz nacionalne politike i zakone.

Položaj dece sa smetnjama u razvoju u Srbiji

U Srbiji, deca sa smetnjama u razvoju suočavaju se sa brojnim izazovima:

  • Obrazovanje: Iako zakon omogućava inkluzivno obrazovanje, u praksi se i dalje sprovodi kroz dva paralelna sistema – redovni i specijalni. Polovina dece sa smetnjama u razvoju pohađa obrazovanje u segregiranom okruženju. Roditelji često nailaze na prepreke pri upisu dece u redovne škole, a podrška u vidu asistenata u nastavi je ograničena.
  • Socijalna zaštita: Porodice dece sa smetnjama u razvoju često se suočavaju sa finansijskim teškoćama. Više od 60% porodica navodi da prihodi nisu dovoljni za pokrivanje dodatnih troškova vezanih za brigu o detetu. Usluge poput dnevnih boravaka su dostupne za manje od petine dece, dok je predah nega dostupna za samo 1,6% porodica.
  • Zdravstvena zaštita: Roditelji ukazuju na teškoće u pravovremenom prepoznavanju i dijagnostici smetnji u razvoju, kao i na nedostatak usluga rane intervencije. Takođe, pristup terapijama i rehabilitaciji je otežan zbog neujednačene dostupnosti usluga.
  • Alternativno staranje: Deca sa smetnjama u razvoju čine 80% ukupnog broja dece na smeštaju u ustanovama. Iako je postignut napredak u deinstitucionalizaciji, deca se i dalje smeštaju zajedno sa odraslima, što predstavlja rizik za njihovu dobrobit.

Položaj dece sa smetnjama u razvoju u Evropi

U zemljama Evropske unije, inkluzija dece sa smetnjama u razvoju je visoko na agendi:

  • Obrazovanje: Većina država članica EU promoviše inkluzivno obrazovanje, gde deca sa smetnjama u razvoju pohađaju nastavu zajedno sa svojim vršnjacima. Specijalizovane podrške, poput asistenata u nastavi i prilagođenih nastavnih planova, su široko dostupne.
  • Socijalna zaštita: Postoje razvijeni sistemi socijalne zaštite koji pružaju finansijsku podršku porodicama, kao i širok spektar usluga u zajednici, uključujući dnevne boravke i usluge predaha za roditelje.
  • Zdravstvena zaštita: Usluge rane intervencije su standardizovane i dostupne, sa fokusom na pravovremenu dijagnostiku i multidisciplinarni pristup u tretmanu.
  • Alternativno staranje: Trend je ka deinstitucionalizaciji, sa naglaskom na smeštaj dece u hraniteljske porodice ili manje, porodične jedinice, uz pružanje podrške biološkim porodicama kako bi se sprečilo izdvajanje dece.

Iako Srbija preduzima korake ka unapređenju položaja dece sa smetnjama u razvoju, potrebno je dodatno uskladiti nacionalne politike i prakse sa evropskim standardima. To uključuje jačanje inkluzivnog obrazovanja, unapređenje sistema socijalne i zdravstvene zaštite, kao i nastavak procesa deinstitucionalizacije uz razvoj usluga podrške u zajednici. Samo kroz sveobuhvatan pristup i kontinuiranu posvećenost, deci sa smetnjama u razvoju može se obezbediti ravnopravno učešće u društvu i ostvarenje njihovog punog potencijala.

(Ovaj tekst je izrađen u okviru projekta “Senzibilizacija zajednice za prevenciju nasilja nad mladima sa posebnim razvojnim potrebama i njihovim porodicama” , koji Udruženje roditelja dece i mladih sa posebnim potrebama “Moji snovi” Bujanovac , uz finansijsku podršku Kabineta ministra bez portfelja zaduženog za koordinaciju aktivnosti u oblasti rodne ravnopravnosti, sprečavanja nasilja nad ženama i ekonomskog i političkog osnaživanja žena)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *