Tekst je nastao kao deo projekta “Škola kao put ka jedinstvu” , finansijski podržan od strane Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog
Ljudi su skloni kritikama. Kritikujemo sve ono sto je različito od nas, kritikujemo sve ono što nam se ne svidja u okruzenju, ne shvatajuci da ta činjenica ima dublji smisao i razlog. Mi smo ono što mislimo. Svaka naša misao stvara nasu budućnost.
Hajde da mislimo pozitivno. Hajde da postavimo drugačija uverenja, nove principe, šira gledišta i uspostavimo harmoniju različitosti. Hajde da pustimo ljude da budu ono sto žele u svojoj različitosti sa osećajem potpune slobode. Hajde da živimo onako kako želimo, a ne onako kako drugi očekuju. Kritikom se ljudi ne menjaju, nego sopstvenim primerom. Hajde da pravimo prave izbore i postavimo prave vrednosti na mozaiku različitosti.
Poštovanjem i prihvatanjem različitosti stvaramo prostor za život, rad, kreativnost, obrazovanje i zaposlenje, ne dozvoljavajući neistomišljenicima da poremete harmoniju suživota i bogatstvo različitosti.
Budimo tolerantni i poštujmo različitosti. To znači biti slobodan, držati se svojih uverenja i prihvatiti da se i drugi drže svojih, kao i prihvatiti činjenicu da su ljudska bića prirodno različita u svojim vrednostima, ponašanju, govoru , verskoj i nacionalnoj pripadnosti i da svi imaju pravo slobode mišljenja i da budu ono što jesu.
Zapitajmo se da li ćemo uspeti da se uzdignemo iznad svih podela i mržnje prema drugim i drugačijim? Da li služimo kao primer za multinacionalni i multikulturalni suživot? Da li živimo u društvu u kome je zajednički život moguć, u kome je izražen osećaj za toleranciju i jedinstvo različitosti?
Potrudimo se da cenimo ljude prema njihovim kvalitetima i karakteristikama, njihovom radu i zaslugama, da se drzimo principa jednakosti i jednakih šansi za sve nas i da živimo jedni sa drugima