Trešnja ima prirodnu sklonost da formira piramidalnu krunu.Ona ima jako izraženu apikalnu dominanciju. Usled toga, iz terminalnih pupoljaka se razvijaju bujni mladari, dok se lateralni pupoljci ne aktiviraju ili daju manje bujne mladare. Pored toga trešnja se odlikuje slabim razgranjavanjem tako da formira retku i dobro osvetljenu krunu. To je razlog zbog čega se ranije smatralo da kod nje nije potrebna rezidba. Međutim u savremenoj proizvodnji trešnje rezidba je obavezna pomotehnička mera, naročito kod stabla kalemljenih na slabo bujnim podlogama i gajenih u gustom sklopu.
Trešnja pretežno rađa na majskim buketićima, a znatno manje na dugim (vitim) rodnim grančicama. Majski buketići trešnje imaju sposobnost sopstvenog obnavljanja, koja može da traje i preko deset godina. Međutim starenjem majskih buketića opada njihova produktivnost, kao i kvalitet plodova koji se na njima razvijaju. Iz tog razloga se preporučuje da majski buketići ne budu stariji od pet godina. Zbog toga je jedan od osnovnih ciljeva rezidbe trešnje obnavljanje rodnog drveta. Orezivanjem se uspostavlja stalno obnavljanje grana, grančica i rodnog potencijala u unutrašnjosti krošnje i tako smanjuje rizik ogoljavanja.
Zimska rezidba se sastoji uglavnom u prekraćivanju grana i proređivanju suvišnih letorasta i grana. Zbog lakšeg izvođenja ručne berbe, pri rezidbi treba nastojati da se reguliše visina krune.To se postiže stalnom izolacijom vršnog letorasta, a po potrebi i njegovim prevođenjem na niži dovoljno bujan mladar koji izbija iz starijeg drveta. Bočne grane se skraćuju prevođenjem na letorast čiji pravac rasta obezbeđuje otvaranje krune, odnosno koji je usmeren prema periferiji krune. Pri rezidbi treba nastojati da se ostavi što više umereno bujnih letorasta koji rastu pod otvorenim uglom, jer to doprinosi smanjenju bujnosti stabla. Bujni uspravni letorasti, naročito u unutrašnjosti krune se uklanjaju odsecanjem do osnove.
Intenzitet rezidbe treba prilagoditi vegetativnom rastu voćaka. Kao optimalan vegetativni rast se smatra kada je dužina letorasta 30 – 40 cm. Stabla kod kojih su letorasti kraći treba jače orezati da bi se podstakao njihov vegetativni rast. Kod bujnih stabala primenjuje se manje intenzivna zimska rezidba, koja se svodi na proređivanje grana. Preterana bujnost lakše se reguliše letnjom rezidbom. Veće preseke (prečnika iznad 5 cm) koji se prave pri rezidbi treba zagladiti oštrim nožem i premazati kalem-voskom ili nekim drugim zaštitnim sredstvom.
Suzana Jerkić dipl.inž.
voćarstva i vinogradarstva
PSSS Vranje