Rezultati istraživanja Centra za aktivizam Vranje, koje je u okviru prokekta “Osnaženi i jednaki” uradjeno u pet opština Pčinjskog okruga sa povratnicima po Sporazumu o readmisiji, pokazali su da se ispitanici najviše obraćaju i najviše pomoći imaju od Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije, a najveći šum u komunikaciji sa predstavnicima lokalne samouprave.
Čak 48,5 procenata ispitanih korisnika ocenilo je nedovoljnom ocenom zadovoljstvo kada je saradnja sa lokalnim većnicima zaduženim za socijalna pitanja u pitanju. Najveći broj korisnika čak 36,8 odsto najvišom ocenom ocenilo je republički Komesarijat za izbeglice i migracije.
Radom opštinske uprave zadovoljno je samo 7,2 procenata ispitanika, dok je Centar za socijalni rad najvišom ocenom ocenilo 15,2 odsto gradjana, a nezadovoljstvo radom ove institucije pokazalo je čak 23,6 procenata ispitanika.
Od pobrojanih usluga socijalne zaštite u opštinama Vranje, Vranjska banja, Surdulica, Vladičin Han i Bujanovac, ispitani korisnici u procentima preko 30 odsto naveli su da su zadovoljni iedino radom Narodnih kuhinja i privremenog smeštaja, dok je za jednokratnu pomoć, posebnu novčanu naknadu i dodatak za negu i pomoć drugog lica čak 33,8 odnosno 38,9 procenata reklo da nisu uopšte zadovoljni.
Oko 67 odsto ispitanika smatra da povratnicima po Sporazumu o readmisiji pripadaju veća prava koja trenutno imaju u oblasti socijalne zaštit jer su oni marginalizovana grupacija društva. Većina ispitanika su svoj položaj u društvu ocenili kao nezadovoljavajući (39%), dok je samo 12,8 odsto reklo da smatra da im je trenutni položaj veoma dobar. Takodje je i odnos države prema povratnicima ocenjen od 15,8 procenata koji smatrqju da je veom dobar do 22,6 odsto koji su se izjasnili da uopšte nisu zadovoljni odnosom države prema njima.
Posebno je interesantno da iako je preko 40 odsto ispitanika reklo da njihova lokalna zajednica prihvata povratnike bez ograničenja, gotovo isti broj se izjasnio da bi opet pokušalo da zatraži azil u nekoj od zemalja Zapadne Evrope.
Istraživanje je urađeno metodom dubinskog intervjua na reprezentativnom uzorku od 100 ispitanika, od čega je odnos muškaraca i žena 60:40 odsto.