Da li se odnos pojedinaca u društvu temelji na „pravu jačeg“?
„Svaki peti muškarac u Srbiji smatra da žena nekad zaslužuje batine“
„11,9% muškaraca smatra da žena treba da toleriše nasilje, kako bi održala porodicu“
„40,1% muškaraca smatra da je najvažnija uloga žene da kuva i brine se o domaćinstvu“
„34,1% muškaraca smatra da muškarac treba da ima poslednju reč u porodičnim odlukama“
Nedavno je na području Republike Srbije sprovedeno globalno istraživanje od strane nevladine organizacije „Centar E8“ i rezultati istraživanja ukazuju na goruće probleme unutar samog društva. Da li se odnos pojedinaca u društvu temelji na „pravu jačeg“? Da li fizička konstitucija žene implicira da je ona svojim rođenjem predmet nasilja? Da li postoji oblik ponašanja koji opravdava derogiranje ljudskih prava žene?
Mizoginija kao oblik utelotvorene podređenosti žena, u Srbiji nažalost ne jenjava. Mizoginija ne znači isključivo mržnju prema ženama, kako u grubom prevodu zvuči. Mizoginija je svaki čin neuvažavanja i diskriminacije žene na osnovu bioloških karakteristika i rodne uloge u društvu kroz istoriju. Ona se ogleda u svim aspektima isključivanja žena kroz društvene odnose i očekivanja određene uloge žene u društvu i domaćinstvu, koja je zasnovana na rodnim predrasudama. Takođe, mizoginijom se smatra i svaki oblik nasilja, seksualne objektivizacije i diskriminacije, androcentrizam i patrijarhat.
Statistika pokazuje da je mizoginija u društvu često ukorenjena pojava nametnuta tradicionalnim vrednostima, kao i neprihvatanjem razvoja ljudskih prava u brojnim segmentima funkcionisanja savremenog čoveka.
Neki od komentara na vesti koje se tiču nasilja prema ženama jesu i:
„Svi treba da žalimo, pa i žene što su izgubile ulogu žene. A ako ih već muževi tuku, treba da znaju da su zaslužile batine…“
„Ne podržavam nasilje, samo jedna stvar: mora da se zna ko vozi traktor, a ko otvara kapiju…“
Smatramo da je važno da se o rodnoj ravnopravnosti uči od detinjstva. Odgovornost je u svima nama i ona se manifestuje u načinu na koji utičemo na okruženje, ali korigovanje mizoginih uverenja u društvu ne može da čeka buduće generacije.
Istraživanje ukazuje na stav da žena može da „zasluži“ nasilje. Žena će nasilje zaslužiti ako nije „prava“ žena i domaćica, ako je „samo“ žena, ali ne i majka, ako se suprotstavi muškarcu i time ga ponizi, ako osam sati dnevno provodi na poslu, a ne u kuhinji, ako se zabavlja, ako ima prijateljice, ako je „on“ neraspoložen.
Žena nije vlasništvo! Žena nije roba! Žena treba da uživa slobodu bez pritisaka očekivanja različitih društvenih struktura.
Žena ne mora da bude ženstvena. Žena ne mora da bude domaćica. Žena može da bude domaćica. Žena će sama odlučivati o eventualnom rađanju. Žena će samostalno odlučivati o svojoj karijeri. Žena u domaćinstvu ima jednaka prava kao i njen partner.
Žena ima slobodu da izrazi neslaganje. Ženi pripadaju sva ljudska prava. Žena ne može da zasluži nasilje. Nasilje se ne zaslužuje.
Nasilje se leči!
Želimo da živimo u svetu u kome smo slobodne. U svetu u kome nismo predmet nasilja. U svetu u kome nismo predmet seksualne objektivizacije. U svetu u kome smo bezbedne. Zakoni nam to omogućuju, ali stavovi društva se ne menjaju. Kada žena zatraži pravnu zaštitu, nasilje se već dogodilo. Zakoni ne bi smeli da kaskaju u svom sprovođenju i štite žrtve. Zakoni treba da obezbede miran život, bez obzira na biološke karakteristike i bez obzira na tuđa očekivanja. Zakoni treba da spreče da do žrtava dođe.
Tekst je nastao u okviru projekta” Unapređenje standarda novinara iz opština Bujanovac, Preševo, Vranjska Banja, Vladičin Han, Surudlica, Medveđa i Trgovište kroz unapređenje izveštavanja o nasilju nad ženama” koji Organizacija za razvoj i demokratiju Bujanovac realiyuje uy finansijsku pomoc Ministarstva kulture i informisanje